Re: Teorija Relativnosti
Gospodine Sprečo
U eksperimentima koji su imali za cilj da se utvrdi brzina svetlosti u zavisnosti od relativnog ravnomernog kretanja između izvora i promatrača učinjene su dve pogrešne pretpostavke. No o njima drugi put.
Čudi me to što Vi ne razumete ili kako Vi kažete da "ne možete da svarite" kontrakciju dužine i dilataciju vremena.
Stvar je, međutim, ipak jednostavna. Lorenc (i Fitzgerald) su se našli na muci kako da objasne "činjenicu" da svetlost u interferometru prelazi dva različita puta za isto vreme.
Put u “paralelnom” kraku interferometra je po njihovoj računici: s p = 2l / (1 – β2) a u “normalnom” kraku je s n = 2l / ( 1 – β2) ½ . Očigledno je da je put s p veći od puta s n
što je, naravno, nemoguće pa su jednostavno zaključili da putevi nisu različiti nego jednaki i onda su korigovali rezultat svoje računice ( a ne samu računicu) tako što su rekli da je put u smeru ulazne svetlosti kraći i jednak onome koji je normalan na ulaznu svetlost. Koeficijent skraćenja, naravno mora biti jednak: kraći put / duži put. t.j. k = (1- β2) ½ .
To je taj čuveni famozni koeficijent kontrakcije dužine.
Međutim, onaj promatrač koji se nalazi u inercijalnom sistemu interferometra kaže da ni to nije rešilo problem, jer kod njega je dužina svakog puta jednaka 2l a ne 2l / ( 1 – β2) ½ što je veća dužina nego kod njega.
Šta sad?
Da bi svetlost prešla veći put treba joj, naravno, više vremena. Međutim, stvarna dužina puta je zaista 2l. “Jedini” izlaz iz ove situacije je da kažemo da kod nas ( t.j. u referentnom sistemu) za isti događaj (t.j. prelaženje puta 2l brzinom c) prolazi više vremena nego u inercijalnom sistemu interferometra.
To je to “fenomenalno otkriće” dilatacije vremena.
Da ponovim – za prelaženje istog puta istom brzinom (c) potrebno je više vremena kad se događaj posmatra iz referentnog sistema u odnosu na vreme koje konstatuje promatrač u inercijalnom sistemu interferometra.
Koliko više? Toliko puta više koliko je puta taj “sračunati” put t.j. 2l / ( 1 – β2) ½
veći od puta 2l a to je 1 / ( 1 – β2) ½ odnosno 1 / k.
Ili generalno: sve što se dešava u drugim inercijalnim sistemima a ne u našem za nas traje duže nego što traje u tim inercijalnim sistemima. To je čitava mudrost specijalne teorije relativnosti. Ne vidim šta je tu ljudima toliko teško za razumevanje. Nadam se da posle ovog objašnjenja nećete više imati problema sa “varenjem”!
Poštovani gospodine, kao što vidite, radi se o čistom štimovanju računice. Odavde direktno slede čuvene Lorencove transformacije. Lorentz uopšte nije mislio da je to odraz stvarnosti ali ga je Ajnštajn ubedio da se stvari u prirodi odvijaju zaista tako i da to nije štimovanje nego stvarnost. Po mom mišljenju ovo je čisto nasilje nad naukom i “rešavanje” problema pošto poto. Da bi se očuvala konstantnost brzine svetlosti žrtvovani su i prostor i vreme.
Rešenje problema konstantnosti brzine svetlosti je neverovatno jednostavno i genijalno “smišljeno” od strane prirode, ali idemo korak po korak. S nestrpljenjem očekujem Vašu reakciju.
U sledećem javljanju pokazaću da kontrakcija dužine izaziva nepremostive protivrečnosti.
 |  |
 |
