elitemadzone.org - Teorija Relativnosti

zzzz
milan kecman
bluka

zzzz
Član broj: 11810
Poruke: 2156
*.dialup.blic.net.

+197 Profil

^{04.05.2006. u 23:25 - pre 219 meseci}

Citat:

galet@world: Ne treba zaboraviti da svetlost pre detekcije mora izići iz vode i ući u oko kao drugi medijum koji stoji ispred elementarnih detektora oka.

Ja mogu gledati pod vodom.

Citat:

Ako bismo na neki način kod ultrazvuka ostvarili odgovarajuću frekvenciju – prema ovoj tvrdnji sledi da bi ga mogli i videti iako ima brzinu od oko 340 m/sec.

Vjerovatno da,samo kako ostvariti tako visoke frekvencije zvuka?
f=300 000 000 000 000 herca??.Sadašnji uređaji rade sa nekoliko desetina
kHz.

_{[Ovu poruku je menjao zzzz dana 05.05.2006. u 00:27 GMT+1]}

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{04.05.2006. u 23:42 - pre 219 meseci}

Citat:

sslavko: A ako potopimo kameru u vodu? Naravno uzmemo samo onaj CCD element, bez sociva, stakala i ostalog i snimimo tu krpicu, koju cemo boju videti?

Hoćeš da kažeš da u tom slučaju ne postoji «drugi medijum» na prelazu iz vode do elementarnih detektora. I tebi svaka čast na ovako postavljenom pitanju. Takvo pitanje sam očekivao jer sam ga i sam sebi postavljao.
Hteo sam da izbegnem odgovor na takvo pitanje jer će sigurno izazvati nepotrebnu polemiku pa sam odgovorio jednostavnije ali nepotpuno. Ti i Milan me prisiljavate da to učinim. Svaka čast.
To zahteva da budem nešto opširniji.
Ne znam gde i ne znam kad sam negde pročitao nečiji slikovit prikaz atoma otprilike ovako:
Atom izgleda kao prazno fudbalsko igralište na kom se u centru nalazi samo lopta. Oko te lopte zuje komarci na udaljenosti koja odgovara udaljenosti golova od centra.
Hteo je slikovito da prikaže koliko je ustvari atom prazan. Mislim da je to bilo u vezi prikazivanja protonske zvezde koja je izgubila sve elektrone (komarce) pa su se jegra (fudbalske lopte) složila jedno do drugog t.j. zvezda je implodirala u relativno vrlo malu zapreminu sa ogromnom gustoćom.
Postavio sam sebi pitanje kako to da staklo, voda i sve ostale prozirne stvari propuštaju svetlo. Odgovor je bio jednostavan: svi ti materijali su jednostavno jako «šuplji» pa svetlost lako prolazi, međutim, zašto onda neprozirne stvari isto tako ne propuštaju svetlost?
I te stvari moraju isto tako biti retke ili šuplje.
Jedini odgovor koji se nameće je taj da neki materijali ne apsorbuju svetlost a neki apsorbuju.
Iz ovog je usledio zaključak: svetlosti se uvek prostiru kroz vakuum i nailaze na prepreke koje ih ili odbijaju ili usporavaju ili ubrzavaju ili apsorbuju.
Voda, staklo i t.d. vrlo malo apsorbuju svelost, delimično odbijaju, menjaju joj smer i na taj način «usporavaju» dok prolazi kroz njih. Rezultat je takav da izgleda da se svetlost u tim materijalima prostire sporije a u stvari je put svetlosti zavisno od vrste tih materijala produžen.

Medijum kroz koji se prostire svetlost je uvek vakuum.

U tom vakuumu se nalaze elementarne materijalne čestice sa pridruženim poljima sila kratkog dometa koja utiču na prostiranje svetlosti.

Ovaj odgovor smatram svojim drugim logičkim otkrićem. Kako se uopšte može govoriti o prostiranju svetlosti kroz neki medijum? Kroz šta? I šta je medijum? Medijum treba definisati kao prazan prostor u kom deluju polja sila materijalnih čestica koje su vrlo retko raspoređene u tom prostoru. Taj raspored i polja sila sigurno zavise od vrste materijalnih čestica, njihovih svojstava, uslova pod kojim su udružene i ko zna od čega još.
Ovo je odgovor koji sam hteo da izbegnem, jer se ovim otvara nova tema za raspravu koja odvlači pažnju sa osnovne teme.
Od svetlosti koje prođu kroz takav prostor detektabilna je ona koja brzinom c dođe do elementarnog detektora, a koliki i kakav put je ta svetlost prešla kroz taj prostor t.j. zašto kasni pre nego što je došla do elementarnog detektora – predmet je budućih istraživanja. Treba, dakle, istraživati fizička svojstva prostora koja su definisana vrstom materijalnih čestica raspoređenih u njemu.
Naglasio sam da je ovo nova tema vrlo interesantna i opširna, pa ni ovaj odgovor ne smatram dovoljno obrazloženim niti se to zasad može temeljito učiniti, ali mislim da je principijelno jasan.

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{05.05.2006. u 00:03 - pre 219 meseci}

Citat:

zzzz: Ja mogu gledati pod vodom.

Ti si zmaj.
Voda može da ti uđe u uši, ali u oči ne!

sslavko
Auckland, NZ

Član broj: 17156
Poruke: 81
*.jetstream.xtra.co.nz.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{05.05.2006. u 11:28 - pre 219 meseci}

Citat:

galet@world: Toliko koliko je potrebno da se aktiviraju svi njegovi elementarni izvori

Ok, i dalje mi je vrlo zanimljivo ovo tvoje izlaganje. Ali da se malo vratim korak unazad, na samu osnovu - makroizvore. Znaci da svaki makroizvor ima ogranicen broj elementarnih izvora, od kojih svaki emituje svetlost razlicitom brzinom. Od cega zavisi brzina svetlosti koju emituje jedan elementarni izvor? To dalje znaci da makroizvor moze da ne emituje svetlost koju mozemo da vidimo. Znaci li to da hodajuci okolo mozemo da udarimo u jedan takav izvor a da ga ne vidimo?

Citat:

galet@world:Hoćeš da kažeš da u tom slučaju ne postoji «drugi medijum» na prelazu iz vode do elementarnih detektora.

A od cega se sastoje elementarni detektori? Cak i da ne idemo na elektricne uredjaje moram da se zapitam od cega se sastoje ti elementarni detektori u nasem oku?

sslavko
Auckland, NZ

Član broj: 17156
Poruke: 81
*.jetstream.xtra.co.nz.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{05.05.2006. u 11:30 - pre 219 meseci}

U stvari sustina pitanja iz moje prethodne poruke je da li mozemo da napravimo taj elementarni detektor bez dodatnih medijuma izmedju njega i, recimo vode. To bi bio dobar test PSSS.

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{05.05.2006. u 12:56 - pre 219 meseci}

sslavko

Postavio si dosta pitanja na koje sam na ovom forumu već dao odgovore. Ne znam kada si se uključio, ali mi se čini da nisi dosta dugo pratio rad ovog foruma. Izlistaj
moje poruke i naći ćeš odgovore, ali ipak pokušaću, kad si već pitao da ti objasnim na jedan jednostavan način princip PSSS.
Evo ovako:
Jednom trim stazom trče samo momci raznim brzinama u istom smeru. Na jednom mestu postoji ringišpil na kome se vrte samo devojke jednakom (obodnom) brzinom d. Svakoj devojci je, naravno, u interesu da ulovi momka, međutim, budući da momci trče raznim brzinama devojke ne mogu da ulove brze momke jer im pobegnu, a ni spore jer ovi ne mogu da stignu devojke. Samo onog momka koji ima istu brzinu kao i devojka ona može da ulovi, stavi ga u krilo i ... detektuje. Kad ga dobro izdetektuje, ostatke baci i lovi sledećeg.
Brzi i spori momci su se pobunili jer hoće i oni da se žene! Zatražili su od gazde ringišpila da poveća odnosno smanji brzinu ringišpila, međutim, gazda im je rekao da njegov ringišpil može da ima samo jednu određenu brzinu i nikakvu drukčiju.
Kako rešiti problem? Dosetio se!
Napravio je prugu i na pruzi pokretnu platformu na koju je stavio ringišpil. Sada je mogao da vozi bilo kojom brzinom kompletan ringišpil sa devojkama koje se na njemu vrte. Devojke time nisu izgubile ništa jer je uvek bilo momaka koji su i sada imali istu brzinu kao i devojke i koji su jednako stradali kao i oni pre njih.
Ovde momci predstavljaju nesrećne fotone, ringišpil predstavlja makrodetektor,
brzina d. predstavlja brzinu c, a devojke predstavljaju elementarne (okrutne) detektore.

Citat:

sslavko: U stvari sustina pitanja iz moje prethodne poruke je da li mozemo da napravimo taj elementarni detektor bez dodatnih medijuma izmedju njega i, recimo vode. To bi bio dobar test PSSS.

Elementarni detektor je na atomskom nivou – pa samo Bog može da ga napravi.
Jedini medijum je uvek vakuum, ali on može imati različita svojstva zavisno od vrste materijalnih čestica koje su u njemu raspoređene. To sam pokušao da objasnim u prošloj poruci.

sslavko
Auckland, NZ

Član broj: 17156
Poruke: 81
*.jetstream.xtra.co.nz.

Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{07.05.2006. u 11:54 - pre 219 meseci}

Priznajem nisam procitao sve poruke na ovu temu, hteo sam ali, na zalost, vecina poruka je potpuno bespredmetna i nema nikakve veze sa temom tako da sam vrlo brzo izgubio strpljenje i presao na poslednjih par strana.
Lepo si nam objasnio sustinu teorije, tako sam je i shvatio od pocetka, samo sto bi prema ovom prikazu vrlo mali broj fotona prosao nedetektovan. Oni malo brzi bi udarili u neku "detektorku", sporiji bi bili pokupljeni od strane neke od njih a vrlo mali broj bi imao sansu da protrci izmedju dve uzastopne detektorke neuhvacen. Ali nema veze, vrlo je slikovito.
Imas li ikakvu ideju zasto bi upravo ta brzina bila toliko specijalna da materija kakvu mi poznajemo moze da detektuje samo svetlost koja se krece upravo tom brzinom?
Evo i da predlozim jedan eksperiment. Posto smo se slozili da bi takav makroizvor imao ogranicen broj elementarnih izvora (inace bi trosio beskonacno mnogo energije), moguce je naci neki od njih koji cemo videti ako stojimo ali ne i ako se vozimo kolima (ili raketom) pored njega zato sto nece imati neki od potrebnih elemntarnih izvora.
Jos bolje, dovoljno je da posmatramo takav izvor dok ravnomerno ubrzavamo. Bar u jednom trenutku bi morao da se ugasi kada se u odnosu na njega krecemo brzinom na kojoj ne emituje svetlost.

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{07.05.2006. u 17:36 - pre 219 meseci}

Citat:

sslavko: Jos bolje, dovoljno je da posmatramo takav izvor dok ravnomerno ubrzavamo. Bar u jednom trenutku bi morao da se ugasi kada se u odnosu na njega krecemo brzinom na kojoj ne emituje svetlost.

Pogledaj detaljno moje poruke i priloge uz njih koje sam poslao 21. i 24. februara ove godine. Tamo je to detaljno obrazloženo.

Citat:

Imas li ikakvu ideju zasto bi upravo ta brzina bila toliko specijalna da materija kakvu mi poznajemo moze da detektuje samo svetlost koja se krece upravo tom brzinom?

Imam, ali do sledećeg mog javljanja pokušaj da zamisliš da si od Boga dobio zadatak da stvoriš svetlost.
Kako bi je stvorio? Da li bi valjalo da brzina svetlosti kao nosioca informacije zavisi od relativnog kretanja između izvora i promatrača?
Ako ti ne bude nešto jasno u porukama koje sam naveo – pitaj. Mislim da je bolje tako nego da ponovo zamaramo ostale učesnike ovog foruma ponavljanjem iste priče.
I samo još nešto. Ja nisam imao predstavu o tome koliko je milijarda velik broj.
Ako bi čovek brojao svake sekunde jedan broj – trebalo bi mu oko 30 godina da izbroji jednu milijardu!

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
*.dlp133.bih.net.ba.

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{10.05.2006. u 20:41 - pre 219 meseci}

Citat:

Problem je ovdje što Dane tvrdi da
mi vidimo (ili na neki drugi način registrujemo) samo
ona zračenja koja imaju brzinu "c".

Čini mi se da je Dane malo drugačije formulisao „detektabilnost“ elektromagnetnog zračenja koje zovemo „svjetlost“?! Da ga nisam pogrešno razumio?
Izvor emituje širok spektar elektromagnetnog zračenja. „Spektru“ pripadaju zračenja: - različitih brzina (različite brzine u odnosu na sredinu u kojoj se prostiru);
- različitih talasnih dužina;
- različitih frekvencija.
Mi vidimo („detektujemo“) kao svjetlost ona zračenja koja u odnosu na naše oko („detektor“, „posmatrač“) ima relativnu brzinu: c = λ₀·f₀ = c∙T₀∙f₀ = λ₀/T₀ ≈ 3∙10⁸m/s.
U zavisnosti od naše relativne brzine (u odnosu na medij u kojem se emituje spektar i u kojem se iskazuju različite brzine i talasne dužine) zavisi koje zračenje ćemo detektovati („vidjeti“) kao c (talasnih dužina od 40∙10^-8m do 80∙10^-8m).
Koju boju ćemo detektovati i šta je odgovorno za viđenje boje (daltonisti – upomoć) Dane će još pojasniti.
Slavko, ne trebaju nam tvrdnje ko je , a ko nije „u pravu“, ali su nam korisna različita zapažanja i razmišljanja (radi, eventualno, novih spoznaja).

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
*.dlp287.bih.net.ba.

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{11.05.2006. u 05:36 - pre 219 meseci}

Citat:

Napravio je prugu i na pruzi pokretnu platformu na koju je stavio ringišpil.

Na ringišpilu sjedi Zana Nimani i pjeva: „...Dodirni mi kolena, to bi baš volela,...“ (Slavko, nema sudara, nema „gašenja“ svjetlosti, jer će uvijek biti moguće da u isto vrijeme i na istom „Dodirnom“ mjestu D svaka Zana uloviti svog Momka).

. Dane, nisam želio ubacivati nove tačke (oznake), jer bi mogao „promašiti“ tvoju ideju (brzine kretanja, talasne dužine i frekvencije, ....), te predlažem da sam definišeš konkretne matematičke i geometrijske postavke. Potpuno mi odgovara tvoja postavka o vakumu , kao mediju za brzinu svjetlosti c.

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 11.05.2006. u 06:41 GMT+1]}

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.05.2006. u 15:43 - pre 219 meseci}

Nadam se da će ovi moji prilozi otkloniti neke nedoumice u vezi sa PSSS

Prikačeni fajlovi

Spektar i vidno polje.doc - 42k

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.05.2006. u 19:39 - pre 219 meseci}

Citat:

sslavko: Imas li ikakvu ideju zasto bi upravo ta brzina bila toliko specijalna da materija kakvu mi poznajemo moze da detektuje samo svetlost koja se krece upravo tom brzinom?

Zato što se elektromagnetski talasi prostiru upravo tom brzinom i što je materija kakvu mi poznajemo i izvor i detektor tih talasa. Kada se svetlost kreće tom brzinom ona ima svojstva elektromagnetskih talasa.
Da li si smislio kako bi izgledala svetlost kad bi je ti stvarao?
Prilažem jednu ilustraciju vrteške (za Spreču i tebe).

Prikačeni fajlovi

ringišpil.doc - 74.5k

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
*.dlp195.bih.net.ba.

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.05.2006. u 22:00 - pre 219 meseci}

Brzina svjetlosti u vakuumu c = λ₀∙f₀ ista je za sve talasne dužine: ultravioletno, ljubičasto (39∙10^-8m do 42∙10^-8m) , plavo (42 do 48) , zeleno (48 do 56) , žuto (56 do 59), narandžasto (59 do 63), crveno ( 63∙10^-8m do 79∙10^-8m), infracrveno,..., i , za sada, mislim da se sa „makroizvora“ ne emituju različite brzine (već samo različite talasne dužine, u zavisnosti od strukture atoma i sa kojeg „energetskog nivoa atoma“ se emituju).
Dane, imaš li kakvu sugestiju koja bi me navela na pomisao da se emitirani, ne kontinuirani „paketići“ ispucavaju tako da se kreću u vakuumu različitim brzinama?
U zavisnosti od relativnog kretanja u odnosu na prostiranje tih paketića neku (istu) talasnu dužinu naše oko može detektovati kao kraću - dužu talasnu dužinu (ali će pri tom , također, registrovati i promjenu frekvencije u obrnutom odnos više – manje Hz) tako da ćemo uvijek detektovati brzinu c bez obzira na crveni ili plavi pomak u viđenju boje svjetlosti. Za crveni – plavi pomak odgovorna je promjena relativne brzine (neki bi se samo i striktno držali promjene energije talasa).

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{12.05.2006. u 23:05 - pre 219 meseci}

Citat:

Sprečo: Dane, imaš li kakvu sugestiju koja bi me navela na pomisao da se emitirani, ne kontinuirani „paketići“ ispucavaju tako da se kreću u vakuumu različitim brzinama?

Ja sam to već čini mi se rekao. Elementarni izvori vrlo intenzivno osciluju oko nekog ravnotežnog položaja i mogu da emituju elementarnu svetlost pri bilo kojoj brzini u toku oscilacije i ta svetlost ima brzinu c u odnosu na inercijalni sistem kroz koji prolazi elementarni izvor u trenutku emisije.

Citat:

... mislim da se sa „makroizvora“ ne emituju različite brzine (već samo različite talasne dužine, u zavisnosti od strukture atoma i sa kojeg „energetskog nivoa atoma“ se emituju).

Taj atom ne miruje! On sasvim sigurno osciluje i nikada se ne nalazi ni u jednom inercijalnom sistemu već samo prolazi kroz beskonačan skup inercijalnih sistema koji je ograničen minimalnom i maksimalnom brzinom atoma. Oscilovanje je u potpunosti neinercijalno kretanje. Atom može emitovati elementarnu svetlost sa bilo kog energetskog nivoa i prolazeći kroz bilo koji inercijalni sistem koji sadrži taj skup, a to znači da emitovana svetlost može imati bilo koju frekvenciju i bilo koju brzinu v_a + c gde atom «raspolaže» sa brzinama v_a u svom oscilatornom kretanju.

_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 13.05.2006. u 00:10 GMT+1]}

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
*.dlp463.bih.net.ba.

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.05.2006. u 05:14 - pre 219 meseci}

Dane, elektron, atom, molekul, skup molekula, (kao cjelina,...kada osciluje oko nekog „mjesta u prostoru“ (moj i Nedeljkov pojam mjesto u prostoru nisu istovjetni) onda taj dio prostora u kojem se odvija oscilovanje uzimam kao cjelinu koja se „kreće“ ili „miruje“ (pojmovi: kretanje, mirovanje su potpuno relativni) i mogu, tek uslovno, kazati da li se cjelina „ kreće ili miruje“ (neovisno od „oscilovanja“). I brzina „oscilovanja“ je relativna. Emitovani „paketi“ različitih talasnih dužina prostirat će se u vakumu brzinom c = λ₀∙f₀ neovisno od brzine oscilovanja (unutar cjeline) ili brzine (relativnog) kretanja cjeline ( neovisnost brzine c u vakuumu od brzine, pravca, smjera, kretanja izvora svjetlosti).
Brzina oscilovanja i brzina prostiranja su neovisne brzine (i samo „uslovno“ se mogu dovesti u međusobnu vezu u određenoj „cjelini“), te i dalje smatram da „brzina oscilovanja“ nema uticaja na emitovanu „brzinu prostiranja“ svjetlosti u vakuumu.
Dakle, još uvijek nemam „povoda“ da prihvatim sa „makroizvora“ emitovanje „različitih brzina“ c (već samo emitovanje različitih talasnih dužina λ₀ (u zavisnosti, na primjer, od udaljenosti putanje kretanja elektrona od zamišljenog centra atoma, bez obzira da li „atom oscilije“ ili se pri tom i „kreće kao cjelina“, ili u sastavu neke „šire cjeline“ – cjeline).
Jesam li ne jasan?

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 13.05.2006. u 06:15 GMT+1]}

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.05.2006. u 09:19 - pre 219 meseci}

Sprečo
Moram da kažem da sam vrlo iznenađen tvojim odgovorom. Ovo je doslovno relativistički stav! Ne znam samo u čemu se ti sporiš sa relativistima, izuzev ako to nije nešto formalne prirode a ne negira osnovne principe STR.
Da pođemo redom:
1. Šta je to «mjesto u prostoru»? Kako se može definisati nešto u odnosu na prostor?
Nema kretanja u odnosu na prostor ili vakuum jer ne može biti promene položaja nekog tela u odnosu na prostor. U prostoru se ne može konstatovati inercijalno kretanje – može samo akcelerativno i to samo onda kad se može konstatovati delovanje sile koja ga izaziva. Inercijalno kretanje se može konstatovati samo u odnosu na druga tela u prostoru. Svako telo koje se ne kreće ubrzano može biti ishodište nekog koordinatnog sistema i može se govoriti o položaju ostalih tela u odnosu na takav koordinatni sistem koji je vezan za neko telo.
Prema tome može se govoriti samo o brzinama u odnosu na tela u prostoru a ne o brzini u odnosu na prostor.
2. Oscilovanje je akcelerativno kretanje i ono se može konstatovati u bilo kako odabranom inercijalnom koordinatnom sistemu. Ma koliko bile male te oscilacije, telo koje osciluje prolazi kroz beskonačan skup inercijalnih sistema i to najmanje dvaput u toku samo jedne oscilacije. Prema tome – oscilovanje nije relativan pojam jer ne postoji inercijalni sistem iz kog se ono ne može konstatovati. Oscilovanje podrazumeva promenljivu brzinu u odnosu na bilo koji inercijalni sistem.
3. Ne shvatam zašto se reč vakuum upotrebljava umesto reči prostor, ali to nije bitno.
Ako kažeš da je brzina svetlosti u vakuumu c = 300000 km/sek ili ako kažeš da je
brzina svetlosti u vakuumu c = 3 km/sek bićeš jednako u pravu. Zamisli čoveka koji se udaljava od tebe brzinom od 299997 km/sek i koji detektuje svetlost koju mu ti šalješ sa nekog izvora – on može da kaže da se svetlost u «njegovom» vakuumu prostire brzinom od 3 km/sek. Svetlost se uvek prostire u odnosu na neki objekat. Čak ako se kaže da se svetlost pri tom prostire kroz prostor reč «kroz» gotovo da nema smisla
jer reč «kroz» ima značenje: «u odnosu na».
4. Pređimo malo na makro plan. Naše (tvoje i moje) Sunce je ogroman skup izvora svetlosti od kojih se ni jedan i nikada ne kreće inercijalno. Na njegovoj površini sve ključa, dešavaju se ogromne vulkanske erupcije, protuberance koje izbacuju ogromne količine mase – veće nekoliko puta od Zemlje i t. d. Sve su to izvori svetlosti u kretanju i koji nezavisno emituju svetlost pri svakoj brzini u svom neinercijalnom kretanju. Isto se dešava na elementarnom nivou. Ne postoji inercijalno kretanje ni jedne jedine materijalne čestice izvora.
5. U mojoj PSSS ja nastojim da dokažem da elementarna svetlost ima brzinu c u odnosu na njen elementarni izvor u trenutku emisije ili još preciznije – u odnosu na inercijalni sistem u kom se nalazio (kroz koji je prolazio) elementarni izvor kada je emitovao elementarnu svetlost. U odnosu na sve ostale objekte koji se kreću raznim brzinama u odnosu na taj inercijalni sistem i ta svetlost ima različite brzine.
6. Ja zaista ne znam kako ti objašnjavaš konstantnost brzine svetlosti pa bih te zamolio da to učiniš u nekoj tvojoj poruci. Kako objašnjavaš činjenicu da svetlost sa vasionskih izvora koji se od nas udaljavaju i onih koji se ne udaljavaju, ima istu brzinu na Zemlji?

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
*.dlp291.bih.net.ba.

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{13.05.2006. u 20:24 - pre 219 meseci}

Sporim se oko logike i logičkih postavki STR i OTR, oko primjene i tumačenja matematičkih (geometrijskih) istina na fizičku stvarnost, pokušavam naći sugovornike na tvrdnju: trebamo relativizirati sile i akceleracije, a ne prostor i vrijeme, itd.
Brzina svjetlosti u Sve-miru nije ni konstantna ni pravolinijska (vakum – prostor bez materije, tačka – zamišljeno mjesto u prostoru, Sve-ništa, konačno-beskonačno, materijalna tačka,....., itd , su pojmovi i sadržaji koje pokušavam pojasniti na forumu www.fakat.ba ili www.icentar.com , (nastavit ću čim mi omoguće kucanje subskripta i superskripta ), jer je ovdje previše ljubitelja brava i katanaca).
Paket talasnih dužina prostire se u vakuumu (naravno i u Svemiru) neovisno od izvora emitovanja, emitovan: sa atoma koji osciluje, emitovan sa atoma koji osciluje u molekuli koja osciluje, emitovan sa atoma koji osciluje u molekuli koja osciluje u tijelu koje osciluje (i sve to ponaosob kao cjelina može i da ima neko translatorno kretanje pored vlastitih oscilacija). Zamišljeno mjesto emitovanja i zamišljeno mjesto prijema (detekcije) povezujem zamišljenom linijom. Kako će „izgledati“ ta linija zavisi od mogućnosti detekcija zbivanja između početka P i kraja K posmatranja tog prostiranja.
Nisam imao namjeru voditi diskusiju, ali sam želio dobiti sugestiju, razlog, (nije mi dovoljna pretpostavka koju ničim ne mogu dokazati) za prihvatanje tvoje izjave: sa makroizvora emituju se elektromagnetna kretanja različitih brzina.Možda baš ovu tvoju izjavu nisam pravilno shvatio?! Moja razmišljanja nisu konačna (mnoga su još „u povoju“) i spreman sam ih korigovati, mijenjati, proširiti, produbiti (još uvijek me nije napustila ljubopitljivost). Mala nepreciznost ZZZZ-a (kojeg izuzetno cijenim zbog uočenih kvaliteta) i malo veća nepreciznost sSlavka ponukala me da se javim (jer sam zainteresovan za vašu dalju diskusiju).
Tvoje postavke „detektabilnosti“ objašnjavaju zašto uvijek detektujemo c = λ₀∙f₀ = n∙v = vt/t_v = v∙T/tπ = 2v²/a_rt = v∙λ₀/λ=........., itd.

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
*.dlp434.bih.net.ba.

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{15.05.2006. u 06:04 - pre 219 meseci}

Citat:

Oscilovanje je u potpunosti neinercijalno kretanje. Atom može emitovati elementarnu svetlost sa bilo kog energetskog nivoa i prolazeći kroz bilo koji inercijalni sistem koji sadrži taj skup, a to znači da emitovana svetlost može imati bilo koju frekvenciju i bilo koju brzinu va + c gde atom «raspolaže» sa brzinama va u svom oscilatornom kretanju.

Dane, shvati ovu dužinu AB kao kružnicu ili elipsu (ili bilo kakvu drugu zatvorenu liniju kretanja – oscilovanja - materijalne tačke) po kojoj se kreće „makro“ ili „mikro“ – „materijalna tačka“. „Oscilovanje“ između A i B odvija se u jednakim vremenskim intervalima t nekom prosječnom (srednjom) brzinom v. Razdaljina A – B = B – A ne mijenja se tokom vremena. U bilo kojem vremenskom trenutku, sa bilo kojeg mjesta u prostoru izvor može emitovati „svjetlost“. U odnosu na „mjesto emitovanja“ (idealizirajmo ga i označimo ga sa P) brzine c i v su „ne zavisne“. To što smo u mogućnosti konstatovati: v_a + c ili v_a – c = - (c – v_a) nikako ne znači i da će brzina svjetlosti poprimiti „različite skalarne vrijednosti“.
Ako je PA + AP = vt = AB, onda sasvim sigurno možemo konstatovati (izmjeriti) i razdaljine PA' + A'P = ct = A'B'. Bitno je naglasiti da se brzine c i v obistinjuju u idealizovanom (homogenom , izotropnom) vakuumu u kojem „mjesto“ P „ uslovno – miruje“.

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 15.05.2006. u 07:07 GMT+1]}

galet@world

Član broj: 81985
Poruke: 1076
*.dialup.sezampro.yu.

+3 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{15.05.2006. u 08:50 - pre 219 meseci}

Mesto P je u nekom inercijalnom sistemu u odnosu na neka druga mesta u prostoru koja su u drugim inercijalnim
sistemima. Sva ta mesta miruju u odnosu na prostor, ali ne i međusobno. Svetlost ima brzinu c u odnosu na takvo mesto odakle je emitovana. Isto tako kao što mogu postojati različite brzine u odnosu na to mesto, tako mogu postojati i različite brzine u odnosu na svetlost emitovanu sa tog mesta. Ta svetlost je elektromagnetske prirode samo u inercijalnom sistemu tog mesta, a u inercijalnim sistemima drugih mestā nije.
Tu svetlost možemo detektovati samo u tom inercijalnom sistemu. Time mi nismo ništa promenili u pogledu svojstava svetlosti kao pojave, ona i dalje ostaje nedetektabilna u ostalim inercijalnim sistemima.
Važna napomena: Kad god se govori o brzini mora se reći i na šta se ta brzina odnosi.
Ne može se govoriti o brzini svetlosti u odnosu na prostor.

Sprečo
penzioner

Član broj: 27004
Poruke: 1229
*.dlp289.bih.net.ba.

+33 Profil

Re: Teorija Relativnosti

^{15.05.2006. u 16:44 - pre 219 meseci}

Citat:

Svetlost ima brzinu c u odnosu na takvo mesto odakle je emitovana.

„Takvo mesto“ ostaje mjesto P – početak , P – poredbena tačka, za sva naša posmatranja, kazivanja i iskazivanja,u zamišljenom vakuumu kao idealnom „nepokretnom“ K₀ inercijalnom sistemu referencije, bez obzira na sva kretanja koja možemo detektovati , uočiti, iskazati, ...(u odnosu na to mjesto).U odnosu na to mjesto svjetlost se sferno širi (u paketićima dužine do tri metra, „detektabilnost razlike optičkih puteva svjetlosti“) , i ima konstantnu brzinu u idealno homogenoj sredini (a samo u vakumu ima konstantnu brzinu c ≈ 3∙10⁸m/s). U odnosu na to mjesto brzina svjetlosti u vakumu ne ovisi od bilo kojeg fizičkog atributa objekta sa kojeg je emitovana.
Iskazao si „važnu misao“ (koja se zanemaruje): „Relativne brzine u odnosu na brzinu svjetlosti u vakumu“ (maksimalno c+v i minimalno c-v). Naravno da za to moramo imati neki „oslonac“, neku „početnu tačku“ , neki početak posmatranja P. U zavisnosti od tih relativnih brzina je i mogućnost detekcije talasnog područja („spektra“) „vidljive svjetlosti“. A. Ajnštajn nije dovoljno precizno obradio relativna kretanja, te zbog toga koristim izjavu:“istine i zablude A. Ajnštajna“ u STR i OTR.
„Mjesto“ emitovanja i „mjesto“ detekcije svjetlosti pripadaju istom K₀ sistemu (zamišljenom vakuumu) (kao takva su „međusobno nepokretna mjesta“), bez obzira na sva moguća relativna kretanja (sve moguće ISR) u tom prostoru, pa i na „usputne ISR sisteme referencije“ (kod jednako promjenljivih i drugih promjenljivih kretanja), kako ih je nazvala Vida Žigman (strana 79. zadnji pasus „Specijalna teorija relativnosti“, izdanje 1997. god).
Dane, čini mi se da nemamo neusaglašenih stavova (osim onog o emitovanju, a mnogo bi mi bilo lakše i ljepše ukoliko bi mogli konstatovati i emitovati neko zračenje brzinom većom od c).