Toplotna pumpa - grejanje, teorija, uredjaji

mali genije

Ako se ne varam i Vi koristite solarno i TP . Koliko kosta Vasa investicija ?

---

koristim i toplotu otpadne vode,koliko je sve zajedno kostalo nemam pojma nisam nikad
sabrao sve na gomilu

koristim i toplotu otpadne vode,koliko je sve zajedno kostalo nemam pojma nisam nikad
sabrao sve na gomilu



Elem dakle ispada da je tp na niskim temperaturama kojih na srecu nema mnogo u toku godine ustvari elektro kotao
no i kao takav uredjaj trosi manje od klasicnog el. kotla.
Za temp. iznad nule je nesumnjivo da isporucuje ono sto pise o datom uredjaju jer je uredjaj kvalitetan.
Moje misljenje je da je previse dati 6000e za uredjaj koji vam sluzi kao elektro kotao kad vam treba najvise energije
i kad dolazi do izrazaja ekonomicnost samog uredjaja jer je zbog toga i ugradjen.

Pozdrav svima,
sa obzirom na to da nijesam termotehničar i da nemam iskustva sa grijanjima i TP, obraćam vam se sa pomoć, predlog, ideju sugestiju, bilo šta što će mi pomoći da donesem pravu odluku. Sve što je Aviator prošao do uključenja TP u rad, prolazim i ja sada i to počev odabira kapaciteta TP, proizvodjača, toga što se svi čude šta to radim... Jedina razlika je što imam malo veću površinu koju grijem, nalazim se na mnogo većoj nadmorkoj visini i prosječne temperature su dosta manje nego kod njega. Da bi približio problem, evo kratak opis, lokacije, objekta i postojećeg centralnog grijanja koji imam.
Lokacija –Kolašin Montenegro - 954 mnv -
-Prosječna godišnja temperatura 7,3°C
-Prosječna temperatura u januaru =-1,9°C, jesenji prosjek =8,3°C , proljećni prosjek =6,5°C
-Najniža izmjerena temperatura je =-29,8°C, a u toku godine prosječno ima 130 mraznih dana
-Zemlja je pokrivena snijegom 83 dana godišnje, snijeg pada prosječno 52 dana, a ove godine dostigao je maksimum 2 metra u gradu
-Grejni period u Kolašinu traje 250 dana - od 17 septembra do 24 maja
OBJEKAT
Sistem grijanja odnosi se na:
-veći objekat – stambeni objakat u osnovi 100m2 bruto površine, suteren, prizemlje, potkrovlje i galerija (neto oko 220m2) standardni Al. radijatori = 180 rebara. U suterenu objekta instalirana je kotlarnica u kojoj se nalazi kotao Centrometal na čvrsta goriva sange 70kW. Iz ove kotlarnice napaja se komplet objekat, ali i još jedan porodični stambeni objekat koji se nalazi u istom dvorištu, a koji je sa kotlarnicom povezan cijevima kroz kanal u zemlji dužine oko 20 metara.
-manji objakat – stambeni objakat bruto površine u osnovi 80m2, prizemlje i potkrovlje (neto oko 120m2) standardni Al. radijatori = 102 rebra.
U svim objekatima uradjeno je klasično Al. radijatorsko grijanje sa termo glavama, stim što je na ovaj sistem povezano još 5 bojlera od 80L, 5 sušača za peškire, i podno grijanje u pet kupatila.
Instalacije su ovakve jer je sistem postepeno radjen i dogradjivan.
U pitanju su objekti kojima su preko postojećih malterisanih fasada uradjene nove fasade u kombinaciji kamen, drvo i klasična demit fasada, sve različitih debljina:
-suteren većeg objekta obložen je prirodnim kamenom, fasada prizemlja radjena je u kombinaciji tvrda kamena vuna 5 cm + borova daska 3cm i demit fasada 25gr debljine 5cm, fasada potkrovlja sa galerijom u kombinaciji tvrda kamena vuna 8 cm + borova daska 3cm i demit fasada 25gr debljine 8cm, plafoni u potkrovlju izolovani su tvrdom kamenom vunom debljine 8cm, dok su medjuspratne betonske ploče izolovane na podovima stirodur 3cm i plafon meka mineralna vuna 10cm. Zidovi su suteren “špar beton” 25cm, prizemlje zid debljine 25 cm od pune cigle i potkrovlje sa galerijom zid debljine 25 cm od šuplje blok opeke.
-fasada prizemlja manjeg objekta obložena je stirodurom debljine 5cm preko kojeg je postavljen prirodni kamen 3cm, dok je fasda potkrovlja uradjena tvrda kamena vuna 5 cm + borova daska 3cm, a plafoni u potkrovlju izolovani su mekom mineralnom vunom debljine 10cm. Zidovi prizemlja i potkrovlja sa malterom iznose preko 30cm, a zidani su šupljom blok opekom.
Objekti imaju novu drvenu stolariju najboljeg kvaliteta od najboljeg proizvodjača drvene stolarije iz Srbije (www.toplicadrvo.rs ), koja praktično dihtuje 99% sa svim potrebnim vazdušnim prekidima, lowe staklima..., tako da su u stolariji gubici praktično najmanji mogući.
Kada su najveće hladnoće, temperature koje smo podesili su: 22°C u dnevnim boravcima, u kupatilima oko 18°C a kada je u upotrebi za tuširanje temperaturu povećamo na 24°C, u hodnicima i spavaćim sobama temperatura je 16°C, a 12°C na zajedničkom stepeništu većeg objekta. U zavisnosti od spoljašnje temperature temperaturu u kotlu održavamo izmedju 60 i 90°C, a na sabirnik i razdjelnik povezani su četvorokrakim ventilima sa kojih preko pumpi idu dalji razvodi. Kotao je povezan na Schiedel-ov dimljak prečnika 30 cm visine 9,50m.
Ove godine, koja se računa za jednu od „težih“ u kojoj je snijeg pao 2 metra, u kojoj je dnevna temperatura oko 30 dana bila ispod -10°C, a noćna se kretala od -12°C do – 20°C, potrošio sam 10 tona pljevaljskog uglja i oko 30 metara (23m3) suvih bukovih drva, sve ukupno oko 2.000,00€ za godinu. Ranijih godina grijanje me koštalo skuplje za 300-500,00€, ali tada baš ništa nijesmo znali o grijanju i uštedama niti smo imali ventile sa termo glavama, pa nas je taj veliki trošak natjerao da razmišljamo o racionalizaciji ovako velikog sistema.
TOPLOTNA PUMPA
Čitajući razne forume, prateći sajtove raznih proizvodjača došao sam do zaključka da bi ugradnjom toplotne pumpe, pored toga što bi se u prelaznom periodu oslobodili loženja, pepela, velikog dima od uglja, čišćenja, u prelaznom periodu mogle bi da se naprave znatne uštede u odnosu na ugalj i drva koje koristim sada. Mislim da su mi najveći gubici u ovom periodu, jer kada sistem postigne zadatu temperaturu, a posebno tokom noći ili kada smo na poslu, termo glave zatvore skoro sve radijatore, kotao priguši klapnu, dolazi do toga da promajom - strujanjem vazduha kroz kotao veći dio energije jednostavno iscuri u dimljak, a po nekad stičem utisak da pored velikih gubitaka koje kotao ima u tom režimu, stalna promaja u kotlu dodatno rashladjuje temperaturu vode (u kotlu staje oko 170 litara), pa je to dodatni gubitak.
Zimi, kada su temperature jako niske, mislim da je kombinacija uglja i drva nezamjenjiva, ali za prelazni period (proljeće – jesen) pretpostavljam da od TP vazduh-voda nema boljeg rješenja.
Nadam se da će neko od vas, na osnovu ovih podataka moći da mi predloži snagu TP koja bi u potpunosti zadovoljila potrebe ovih objekata u prelaznom periodu i pored toga da mi grubo kaže koliko uštede mogu da napravim uvodjenje TP.
Pelet za sada nije islativ kod nas, jer mu je cijena visoka na početku sezone - 160,00€/toni dok je u februaru njegova cijena dostizala 220,00€/toni FCO Bijelo Polje ili Podgorica.
Sličan opis poslao sam firmama koje se bave TP, pa me na kraju interesuje koliko će biti objektivni, a to ću prenijeti na forumu kada dobijem sve ponude i predloge.
Siguran sam da ima još ljudi koji imaju slične probleme i nedoumice, a posebno oko TP koje treba ugraditi na ovim nadmorskim visinama i podnebljima dje snjegovi znaju dugo da traju sa veoma niskim temperaturama.
Ovom prilikom želim da se zahvalim Milanu Mihajloviću, malom geniju, tihom2, d025, Radu i svima koji su pratili ovu temu i postavili kvalitetna pitanja i dali komentare, a posebno želim da se zahvalim Aviatoru na svim tekstovima i opisima koji su vjerujem pomogli mnogima.

kotlar

Ako nije tajna, posto su drveni prozori Toplica drvo po m2 (sa niskoemisionim staklom)?

Ono što mi prvo pada u oči:
1. temperatura polazne vode: za TP je previsoka i to TP ne može. Kada bi (treba izračunati da li se isplati i da li imaš mesta) postavio još toliko radijatora, smanjio bi polaznu vodu na 40-55*C što TP može. Tada dolaziš u problem sa loženjem jer tako nisku temperaturu kotla ne možeš održavati (bez akomulacionog bojlera). Zato se TP koriste za podno ili sa fancoilima.
2. okačio sam temperature za ovu zimu. Ispada da ti živiš u toplijem podneblju iako ti je zima duža za 90 dana a nadmorska visina veća za 800m. Zvanični podaci za NS su za oko 1-2*C niži jer sam ja merio pored kuće koja je u gradu tj moju mikrolokaciju.
3. TP vazduh/voda bi se jako kratko koristila (meni je moj sistem dovoljan do -5*C i pokriva mi 70% potrošnje a sposoban je oko 110 dana da samostalno greje). Kod tebe je to upola manje i teško bi se isplatila investicija za tako malo korišćenje.
4. Ako već misliš o TP onda je voda/voda bolje rešenje (ako voda nije preduboko).
Ovo je čisto moje mišljenje na prvu loptu. Ne mora biti (skroz) ispravno.

---

Prozori su hrastovi i nijesu standardnih dimenzija, tako da cijena po m2 nije uporediva sa drugima. Kada sam kupio prozore nijesam preračunao cijenu, ali ako nadjem račun napisaću koliko koštaju po m2.

1.Razmišljao sam o tome da na polaznom i povratnom vodu toplotne pumpe postavim po elektro ventil koji će prekinuti cirkulaciju kada voda u kotlu bude veća od 65°C. Veća temepratura u radijatorima treba mi samo kada su velike hladnoće, a kada je spoljašnja temperatura oko 0°C tada je dovoljno da temperatura ka radijatorima ide do 60°C.
2.Podatke koje sam dao za temperature preuzeti sa zvaničnog sajta www.kolasin.me.
3.Mislim da bi dodatnom automatikom mogao postići mnogo duži rad TP. To bih postigao tako što bi se TP automatski uključila kada se temperatura u kotlu spusti ispod 50°C, a vanjska temperatura poraste iznad -5°C.
4.Mislim TP voda/voda ne dolazi u obzir, ne samo zbog pitanja da li i na kojoj dubini se nalazi voda(ako je ima), već i zbog toga što kod nas nema firmi koje se bave ovim poslovima.

Hvala na komentarima.

@kotlar

1.Razmišljao sam o tome da na polaznom i povratnom vodu toplotne pumpe postavim po elektro ventil koji će prekinuti cirkulaciju kada voda u kotlu bude veća od 65°C. Veća temepratura u radijatorima treba mi samo kada su velike hladnoće, a kada je spoljašnja temperatura oko 0°C tada je dovoljno da temperatura ka radijatorima ide do 60°C.

ako vam treba na 0C spoljne temp 60C u radijatorima tu nesto nije u redu i tu tp nema sta da trazi sto se tice ekonomicnosti.
Dakle treba da nadjete prvo u cemu je problem pa onda da razmisljate o ugradnji tp.
za vasu lokaciju uglavnom treba gledati nekog Japanca.

toplotne pumpe Mitsubishi Electric sa primenom ZUBADAN tehnologije garantuju opseg rada do temperature od -15oC,bez opadanja kapaciteta, a produžavaju opseg rada do -25oC.

DAIKIN HT ALTHERMA Toplotne pumpe su najnovije resenje za grejanje.
Za razliku od drugih toplotnih pumpi čija je maksimalna izlazna temperatura
vode do 50C ,Daikin Altherma HT ima mogućnost grejanja vode i do 80 C° ,bez
pomoćnih grejača.
Zato je Daikin Altherma HT idealna za postojeće sisteme centralnog ,
radijatorskog grejanja koji zahtevaju temperature veće od 60C°.
U pitanju su 3 grejna ciklusa.Kompresor spoljne jedinice podiže
temperaturu gasa(r410a) do temperature od oko 50C u toplotnom izmenjivaču
unutrasnje jedinice.Unutrašnja jedinica sadrži jos jedan kompresor(gas R134a)
koji ima ulogu da u drugom grejnom krugu podigne temperaturu sa 50C°
do 80C°.Poslednji izmenjivač freon-voda predaje energiju vodi koja putem
pumpe cirkuliše kroz sistem centralnog grejanja.

kotlaru,

Dobro si zakljucio da TP voda/voda nije resenje za tebe.
Definitivno ti treba profesionalac. I to SVETSKI, jer treba vrsno poznavanje materije,
i precizna kalkulacija svih potencijalnih resenja.

TP Vazduh voda ce raditi deo posla ali je veliko pitanje isplativost, ako ona zadovoljava , recimo, 50% grejne sezone.
Jedina TP koja ti mioze grejati cele sezone je TP cije se sonde postavljaju u zemlju (KAMEN?!), ali je i to veliko pitanje,
zbog cene postavljanja i niske strucnosti/ iskustva nasih izvodjaca.

Moj savet: ako imas novca za taj posao (moja procena cene je minimum 15,000 -20,000), i ako imas nekog bliskog u
Svedskoj, Kanadi, USA,...da ti on nadje profesionalnu firmu koja ce odraditi projekat i izbor opreme, i eventualno nadzor.

Ono sa cime ces sigurno umanjiti sadasnju cenu grejanja i podici komfor, je Aqumulator toplote (procena 3000-4000litara), koji mozes da
koristis i za optimizaciju kotla na cvrsto gorivo a i za nocno zagrevanje AqT jeftinom strujom, i njegovim dnevnim koriscenjem za grejanjem.
Sa AqT, reda velicine 3000E, i 2-3 dodatna strujomera, dobio bi proporcionalno najvecu ustedu i znacajnu "konforizaciju".

Za TP vazduh/voda sa vecim ucinkom (preko 55c) moraces napolje, generalno govoreci.
Ukoliko se nadje neki nas strucnjak, ni slucajno ne ulazi u posao ako ne prihvati ugovornu garanciju uslova grejanja i cene radova,
i da njegova zarada bude isplacena tek NAKON verifikacije efikasnosti rada sistema.

Pozdrav

PS: Post "malog genija" sam video tek nakon postavlanja mog odgovora. I slazem se sa njime.
Potvrdjujem i sumnju u temperayture vode od 60C ako je napolju 0C.
U mom sistemu (12cm izolacija) je t vode oko 45-na -15c.grubo.
Grejna P=oko 200m2 (sa znacajnim hladnim mostovima-kamena cokna 0.9m x L=48m, i 2 velike betonske terase). A tada koristim 12kw el.grejac.



_{[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 15.04.2012. u 12:18 GMT+1]}

Cokacunami,
50% nase grejne sezone= 100% vase sezone, tako da se mozda moze naci racunica o isplativosti investicije za 5-8 godina?
Sa obzirom na to da nemam iskustvo, ovo za 60C kada je spoljasnja temperatura 0C je samo moja pretpostavka.
Nakon sto sam procitao prethodne odgovore posao sam i na cetvorokrakim ventilima smanjio temperaturu na 40C, dok je na kotlu i dalje ostala izmedju 60 i 70C.
hvala,
pozdrav

Vrlo je važno da znaš podatak o potrebnoj temperaturi polazne vode. Ako ti je radio pošten majstor starog kova onda ti je polazna temperatura od 60*C na spoljašnjoj 0*C IDEALNA. Tako se računa grejanje na čvrsto gorivo i tada ti je na -20*C potrebna polazna temepratura od 80-85*C.
Gledao sam temperaturu na onom sajtu (nisam našao one proseke temepratura koje navodiš) i vidim prognozu za sledeća tri dana koja kaže Kolašin 0-6, 2-7, 2-7. Za NS je prognoza 12-20, 11-19 i 9-12. Razlika je velika i još jednom ti kažem da nešto sa onim prosecima za Kolašin nije u redu. Preveliki su. Ti još ložiš, a ja sam od 18.03. ložio 6-7 puta po jednu vatru ujutru. Kod tebe je trenutno 6, a kod mene 15*C.
Mali genije ti je dao moguće rešenje. Ali, takvo rešenje je papreno skupo, teško ispod 15-20 000evra. Takva rešenja imaju značajno manji COP.
Osnovni preduslov za ekonomski opravdano grejanje na TP (i pristojan COP) je što niža temperatura polazne vode (zapravo što manja razlika temperatura sa jedne i druge strane TP).
Ideja da se na 50*C pali TP je ok, ali treba da znaš da (standardna) TP daje najviše 55*C i kada to prođe kroz izmenjivač dobijaš najviše 51*C. Za tvoje visokotemperaturno grejanje je to premalo. To se može rešiti ili duplo većim grejnim telima (kapacitetom) ili duplo većom izolacijom (smanjivanjem potrebne energije).

---

Cokacunami,
zaključio sam da je najvažnije uraditi Aqumulator toplote kojim ću smanjiti gubitke kotla, podići konfor i smanjiti stalne oscilacije u temperaturi. Kada to uradim i sistem pustim da radi kako treba, tada mogu razmišljati o nadogradnji sistema Tp ili nekim novijim ekonomičnim izvorom energije.
Da li mi neko može reći za Centrometalov kotalo snage 70kW koji troši 10T uglja i 30pm bukovog drveta godišnje, koliku uštedu u gorivu mogu napraviti ako ugradim akumulator toplote kapaciteta 5.000L? Ponavljam podatke koje sam ranije dao:
-Prosječna godišnja temperatura 7,3°C
-Prosječna temperatura u januaru =-1,9°C, jesenji prosjek =8,3°C , proljećni prosjek =6,5°C
-Najniža izmjerena temperatura je =-29,8°C, a u toku godine prosječno ima 130 mraznih dana
-Zemlja je pokrivena snijegom 83 dana godišnje, snijeg pada prosječno 52 dana, a ove godine dostigao je maksimum 2 metra u gradu
-Grejni period u Kolašinu traje 250 dana - od 17 septembra do 24 maja


Tihi2,
evo link pomenutog sajta na kom možeš vidjeti podatke o temperaturama i svemu ostalom:
http://www.kolasin.me/index.ph...mp;catid=37:grad&Itemid=28
To je sve što sam mogao naći.
Hvala,
Pozdrav

Ubacujem se sa vremena na vreme sa novim resenjima:
http://www.youtube.com/watch?v=X-THmW0Od20

Model je preuzeo nacin grejanja u Engleskoj, USA, Danskoj, Holandiji, sad ulazi i u Svedsku posle nezavisnih testova.

Podna lajsna-radijator je model koji po automatizmu smanjuje 15% troskove grejanja ma sta bio nosac toplote.

Prvobitna poenta ubijanja hladnih mostova, toplotna zavesa prema spoljnom zidu itd itd...

Mozda nekome bude od koristi.

Na Googlu dosta toga vezano za "heating baseboards"

Pozz

---

Za podatke o temperaturi sam rekao šta mislim (ti si uzeo podatke sa turističke reklame i smatraš da su po uzdani; mislim da nisu). Nećemo više o tome.
Akomulator. Pa 5000l. Zašto baš 5000?
Ja imam akomulator od 2500l (ima opis i slike na forumu, kao i način povezivanja).
Da bi računao uštedu, potrebno je da znaš temperaturu polazne vode i gubitke kuća. Odatle računaš kolika je korisna energija akomulatora a tek onda iz toga uštedu. Nije akomulator uvek idealno rešenje. Ako ti je polazna voda stvarno 60-90*C, onda tu nema puno prostora za akomulaciju.
Potraži o akomulatoru na ovom forumu u drugim temama.

---

To su jedini podaci koje sam mogao naći.
Možda sam prećerao veličinu AqTv, ali samo zato što su zimi u pitanju ekstremnije temperature nego u BGD ili NS. Mislim da ću većim akumulatorom postići dodatnu racionalizaciju, a ipak energiju sačuvanu u dobro izolovanom akumulatoru ne mogu izgubiti.
Evo sada je spoljašnja temperatura 5,1C, u dnevnom boravku temperatura je 22,4C(Sauter digitalni termometar), polazna temperatura je 35C, temperatura na kotlu i regulatoru je oko 70C. Danas sam prvi put smanjio smanjio temperaturu na ovako malu vrijednost i za divno čudo sve funkcioniše isto kao kada je polazna temperatura bila mnogo veća. Danas smo ložili dva puta, a da sam imao akumulator vjerovatno bih ložio samo jednom dnevno na 80C.
Ne znam kako da napravim proračune.
U svakom slučaju HVALA!

kotlaru,

Ja nisam strucnjak za grejanje. Ali ti, kao inzenjer, mogu ponuditi rezone=nacin tehnicki pravilnog razmisljanja.

1.Tvoj sistem CG treba da pregleda i ISTESTIRA kvalitetan strucnjak. On ce ti ukazati na nedostatke, KOJE PRVO TREBAS DA OTKLONIS= najeftinija usteda.
On ili neki drugi strucnjak treba da ti odredi STVARNE=TACNE toplotne gubitke, jer su ti oni OSNOV ZA SVAKO EFIKASNO CG, i sve nadogradnje.
Moja odokativna procena je da je tvoj kotao od 70KW predimenzioniran za 20-tak kw. Moja logika: ako ja grejem 200m2 na -15c sa 12kw, zakljucak je jasan.

2. Jedini SIGURNO TACAN metod odredjivanja STVARNIH toplotnih gubitaka je el. kotao i jos jedno brojilo, sto ce ti ionako sigurno trebato ako pravis AqT.
Bitno je da to mozes sam da uradis, i da je to 100% tacan podatak! Sve drugo je nagadjanje (kockanje)-testiranje necije strucnosti na tvoj racun.

Kad ove dve stvari uradis onda mozemo dalje. Dotle je sve nagadjanje. I uglavnom danguba.

<sub>[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 16.04.2012. u 08:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cokacunami dana 16.04.2012. u 08:27 GMT+1]</sub>

Pročitaj teme (pošto vidim da si novi tj imaš malo postova)
http://www.elitemadzone.org/t4...umpa-vazduh-voda-LG-ili-DAIKIN
http://www.elitemadzone.org/t233763-30
http://www.elitemadzone.org/t380656-Centralno-grejanje-na-struju
http://www.samsvojmajstor.com/...e/viadrus-i-akumulator-toplote
http://www.elitemadzone.org/t378965-6
http://www.samsvojmajstor.com/...tro%C5%A1nja-toplotne-energije
Tamo možeš dosta stvari naći. O kombinaciji akomulator i loženje piši u takvoj temi, da ne kvarimo ovu temu o TP. Svaki tvoj post će biti na vrhu liste jer je složeno po datumu pisanja.

---

cbc

Interesantno i elegantno resenje u kombinaciji sa TP. Zamolio bih Vas da mi kazete kakav je status TP vazduh -voda i vazduh- vazduh u nordijskim zemljama.

Hvala

kotlar

cokacunami je potpuno u pravu , angazujte strucna lica ,platite njihovo znanje pa cete imati koga da hvatate za gusu.

Ako vec niste pogledali ovde imate razna resenja www.solartirol.at iako je vec vidjeno mozda pomogne

Srecno

---

Jedna korisna ideja za ljude koji imaju neizolovane kuce sa ugradjenim radijatorskim grejanjem, i nameravaju da stave izolaciju,
a eventualno, sada ili kasnije, ugrade Aqumulator Toplote (AqT), TP, ...:

Ovo sto vam predlazem je tehnicki naopak postupak, ali je najeftiniji nacin da opimizujete sistem CG sa sto manje ulaganja
i ne bacate pare na ispravku vaseg sistema CG, i to tako da sistem CG bude spreman za buducu ugradnju AqT, ili TP:

Treba da nadjete strucnjaka za grejanje koji ce vam izracunati koju debljinu izolacije treba da stavite na kucu da bi vas sistem CG
mogao da zagreva kucu sa napojnom vodom temperature 40c-50c (sto niza to bolja za TP). Ako koristite klasicni kotao trebace da
vam izracuna velicinu AqT. Savetovao bih da AqT toplote dimenzionise prema kolicini energije potrebnoj da voda zagrejana na
na 85-90C moze da greje kucu tokom 16h dnevne strujne tarife. Time lako mozete da ukljucite nocno zagrevanje vode u AqT sa
4x jeftinijom nocnom strujom (el kotao od 24kw kosta oko 25,000din).