Grejanje na pelet

Lugavčina. Selo pisca Žike Lazića. 20km od Smedereva prema Velikoj Plani. Od Beograda oko 70km (zavisi iz kog dela grada dolazite).Ako ste voljni možemo da se dogovorimo kad možete da dođete.

Da nisam voljan, ne bih ni pominjao. Poslao sam vam PP.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

gde ste nabavili ovaj rezervoar? i ako nije tajna koja je bila cena?

Kol'ko da se pohvalim današnjim rezultatom: nije mi đavo dao mira pa sam se prihvatio "fine tuninga". Dakle, gorionik je Termis nominalne snage 35 kW, ugrađen je na kotao Viadrus U22 sa 7 rebara, a radio je na najmanjoj snazi - svega 14 kW.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Srećko,mnooogo je koristan u tom vidu grejanja,čak korisniji nego kod nas peletara.Prouči malo i kreni u akciju.Sretno.

Nema tajni,prevazišli smo to.To je bila cisterna za TNG,ja sam je platio nekih 450 evra pošto ih izbacuju iz upotrebe zbog cene plina koja sada čak prevazilazi i cenu lož-ulja.Inače,neka Švapska tehnologije,debljina 6mm,atestirano na 15,6Bar a nama ovde ne treba ni petina toga.Pitaj sve što te zanima,tu sam.

Lave koliko je inače teška ta tvoja grdosija od rezervoara, i kako je išlo varenje jer je bilo priče da se nesme variti rezervoar u kome je bilo plina ili goriva jer hoće da eksplodira? Svaka čast za ovaj poduhvat.

@zmajdin
Koliko vidim moj gorionik ABC Užice i ovaj vaš imaju identičnu elektroniku. Koliko sam video na termisovom sajtu, vidljiva razlika u konstrukciji je što Vaš gorionik ulazi u ložište dok se moj (plamena cev) završava na vratima. Neznam kakva je razlika u samoj konstrukciji. Ja se inače i dalje mučim sa mojim gorionikom.

Moj osnovni problem je što sam pre ovog gorionika imao jedan drugi (korišćen do 19. decembra), takoreći sklepan-ručni rad sa domaćom elektronikom. E taj je kud i kamo bolje radio. Nadam se da će i ovaj ali za sada me ne greje sunce. Kod tog starog gorionika potrošnja mi je bila manja sigurno 25-30%. Na rešetki se nije javljao tvrd pepeo u obliku grumenova-kao šljaka. Čišćenje je bilo potrebno na cca 5 dana. Dimnjak je bio takoreći ladan. Na dimnjači cca 160 stepeni a dimnjak, koji prolazi kroz zid usred kuće, je bio hladan. Dakle znam da mogu da trošim mnogo manje i da imam mnogo manje gubitke u dimjaku. U odnosu na novi, stari je ulazio u ložište nekih 20cm. Kotao je Temromont Šimanovci TKU3. Sam sam štelovao taj gorionik na osnovu boje dima i pepela i temperature dima.

Ovaj novi gorionik je fabrički bio podešen tako da je ventilator bio veoma jak. Recimo na njihovom podešavanju za snagu 2 (oko 27KW) ventilator je bio na 180. Plamen je očigledno bio sa previše vazduha. Podešavanjem sam zaključio da treba da bude nekih 150-155. Dimnjak je i tada bio topao ali mnogo manje. Međutim, počeo je da gomila tu šljaku u zadnjem delu rešetke. Onda ta šljaka zakloni foto-ćeliku i gorionik se ugasi ili pak neće da se upali. Smanjio sam period samočišćenja sa 60 na 40min i povećao trajanje sa 30 na 40sec. MAlo se smanjilo gomilanje tako da ponekad istera i ceo dan dok ne ugasui kotao! Elem, morao sam opet da pojačam ventilator.

Ima li leka ovome?

Inače mislim da mi je jasno gde je problem. Elem, ventilator duva ispod rešetke i verovatno ne dohvata taj sam početak rešetke gde upadaju peleti. Em ti koji su na početku (ili kraju) rešetke loše sagore em njihovu šljaku ne oduva. PRosto ne znam šta da radim!? Baš mi treba pomoć!

Inače, kada se privrne ventilator, vatra bude baš lepa a pepeo beo-svetlo siv. Samo da nije problem sa šljakom... Doduše i tada je temperatura u dimnjači prevelika (na P2 oko 270 stepeni). Nije mi jasno kako je onaj gorionik bio toliko efikasniji? Jedina razlika je bila što ulazi u ložište i duva vazduh kroz mali pužni transporter koji u samom gorioniku dodaje pelet na rešetku. Dakle vazduh je išao sa gornje strane rešetke-preko peleta a ne ispod.

Takođe doalzim u iskušenje da ubacim od lima napravljen "tunel" preseka ćiriličnog "P" koji bi vatru i vrele gasove usmeravao u zaadnji deo ložišta a sve sa ciljem da se što više toplote apsorbuje u kotlu.

Opetmolim za pomoć

@ppacaa

Razlika u konstrukciji ova dva gorionika je u distribuciji sekundarnog vazduha. Naime, kod Termisa, kao i kod mnogih drugih gorionika, sekundarni vazduh se uduvava na početku komore za izgaranje, gledano od tela gorionuka prema ložištu, dok kog vašeg gorionika, inače kopije slovenačkog Ecom2, sekundarni vazduh se uduvava u ložište kroz otvore na završetku komore za izgaranje, slično gorionicima na naftu, mazut ili staro ulje. Primarni vazduh ne pominjem, jer on "ide" odozdo kod svih. Po meni, rešenje nije primereno gorivu, mada kolega Vasić, član ovog foruma i distributer Ecoma u Srbiji (ugradio ih je, kako kaže, više od sedam stotina) tvrdi da postiže dobre rezultate, da su korisnici zadovoljni i tako to.

Zgura na rešetki je prava noćna mora, a uzrok njenog stvaranja je, pre svega, (ne)kvalitet peleta. Reč je količini "topljivih silikata" koga u samom drvetu jedva da ima, ali ga zato u obilju ima u kori drveta, naročito četinara, ali i u "granjevini". Rekorder po sadržaju topljivih silikata je pšenična slama i kukuruzna šaša, za njom su barska trska i sojina slama... Tolika količina topljivih silikata u žetvenim ostacima je (skoro) nepremostiv problem u primeni agro-peleta u gorionicima male snage.

Ipak, u vašem slučaju (ne)kvalitet peleta ne može da bude izgovor, jer sve je bilo u redu sa onim prethodnim "hand made" gorionikom. Ono što bih mogao da vam preporučim je da učestate "periodično čišćenje", da razmak izmeću dva čišćenja stavite na minimum - 15 minuta, a da trajanje čišćenja prdužite na 60 sekundi. To može da uzrokuje gašenje gorionika, pa ako se to dogodi, a vi opet (po malo) skraćujte trajanje čišćenja, dok ne dobijete kontinualan rad. Brzinu ventilatora namestite onako kako plamen i pepeo najviše vole: da plamen bude žut i mekan, a pepeo svetao i sipkav, bez crnih gromuljica, koliko god je to moguće. Da nešto više kažem ne mogu dok ne znam trenutne postavke na vašem gorioniku, koliko peleta transporter isporučuje na rešetku, kao i veličinu grejanog prostora, sa osvrtom na izolaciju.

Da bi ste smanjili temperaturu dimnjače, priškrinite malo, ili malo više klapnu, s tim da je ne zatvorite sasvim, koliko za svaki slučaj. Probajte prvo na pola, pa sačekajte rezultat, ako je temperatura i dalje previsoka, vi zatvorite još, a usput pogledavajte u ložište: ne bi trebalo da se vidi ni "zera" od dima. Inače, 170 stepeni u centru dimnjače je "dobro", 140 je "izvrsno", a 200 "podnošljivo".

Ideja sa pravljenjem tunela je "na mestu", ali ne od lima, već od šamota: pored usmeravanja vatre i produžetka putanje dima, što bi "radio" i limeni, šamotni bi i podosta poboljšao sagorevanje. Da se sad baš ne upuštam u teorijska objašnjenja, biće dana za to, primite ovo "zdravo za gotovo" ili, pak nemojte. Kako god - i onaj limeni će biti (dovoljno) dobar.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

koliki pritisak treba da podnese akumulator toplote, da li za njega ide posebna ekspanziona posuda??

Moja skalamerija je bila teška 560kg kad sam ga kupio i dovezao.Na to smo još dodali nogare,izolaciju,izmenjivače,priključke,cevi i ostalo što ide uz to tako da sada i ne znam koliko je težak a i ne zanima me.
Varenje je išlo bez ikakvih problema,ja sam sebi pretpostavio(i nisam se zaj...o) da nije moguća eksplozija bez prisustva kiseonika i da bi onemogućio pristup kiseonika jednostavno sam "natakario"neko crevo,fi 50 mm na auspuh Audija a drugi kraj "gurnuo" u rezervoar i vario sasvim,sasvim normalno.

Srećko:Akumulator toplote se povezuje u već postojeći sistem centralnog grejanja,dakle pritisak je u njemu kao i u ostalim delovima sitsema,najjednostavnije,kao i u svim radijatorima,cevima itd.ako ideš na zatvoreni sistem,kao ja što sam išao.Postoji i tzv.otvoreni sistem ali ovaj zatvoreni je pouzdaniji i funkcionalniji iz više razloga.Što se tiče ekspanzione posude,ona se dimenzioniše(da ne ulazimo u veliku teoriju) 7-10% od ukupne zapremine celog sistema ali za jednostavno razumevanje je to ovako:Moj sistem je imao zapreminu oko 450l.pre postavljanja akumulatora i imao je eksp.posudu 30l.Prilikom ugradnje akumulatora zapremina je povećana na oko 3200l. i sada imam eksp.posudu od 200l.mada bi bilo sigurnije da je veća ali jbg,meni se ova uklopila i po finansijama i po gabaritima.Ako te još nešto zanima ja sam tu,ovih dana pomalo automatizujem sve to pa ću opet da se hvalim(ako uspije).

@zmajdin
Podesio sam samočišćenje na 15 minuta i da traje po 50sec. Za sada mi ne gasi vatru. Cenim da ovako često samočišćenje povećava potrošnju i sa vremenom ću da mu nađem optimalnu vrednost.

ŠTo se tiče naslaga koje se javljaju na samom početku komore za izgaranje, kako je zovete. siguran sam da bi ih bilo manje da je tu više vazduha. Mislim da vazduh prosto preskače taj deo a tu upravo "sleću" peleti, kako mi se čini. Videćemo kako če biti u buduće. sa češćim i dužim samočišćenjem.

Grejem dva stana od po oko 110kvm. Visina plafona je 2.90m. Izolacija 5cm stiropora a prozori su dobri ali ne odlični (drvena stolarija). Kotao i gorionik su snage 50KW. Podešavanja koja su bila do juče na snazi P2, koju trenutno koristimo su C04=130 i U04=160. P05=1200. Za 1sec rada transportera u gorionik uđe 16,5 gr peleta. PArametar P15=10. To je neka korekcija u % koja mi nije jasna. Elem, za 1minut u P2 u orionik uđe tačno 99gramapeleta pa računam da je tada snaga oko 28KW.

Danas sam spustio brzinu ventilatora na U04=155 i tada je plamen kud i kamo bolji. Inače namerans am da potpuno promenim parametre ubacivanja peleta za pojedine snage kako bi optimizovao gorionik za svoje potrebe i doveo ga u raspon snaga od oko 17KW-43KW ili tu negde. fabrički je oko 22-55KW. Računam 1Kg peleta=4.7KWh

Nije mi jasno kako to da sam sa sličnim snagama i izgledom plamena, na starom gorioniku imao hladniji dimnjak? Dali je moguće da je činjenica da je cev tog gorionika ulazila u ložište pravila bolje kretanje i apsorciju vrelih gasova? Da nema neke, meni nepoznate, veze mali pužni transporter u samom gorioniku ili činjenica da je vazduh u komoru-cev za sagorevanje ulazio na jednostavan način, kroz put za ulazak peleta?

Inače dimnajča je pritvorena od početka. Klapna je na prvu veću poziciju od zatvorenog položaja.

Poslušaću vas da napravim tunel od šamotnih opeka ali nemam predstavu gde to može da se kupi?

Zasada je definitvno morala rešetka da se čisti jednom dod va puta dnevno kako foto-ćelija nebi bila zaklonjena. Videćemo sa povećanim samočišćenjem. Izmeriću i temperaturu dima. Idemo dalje a ja se andam i dalje ovako kvalitetnoj pomoći :) .

Zaboravih da pitam da li je bolje da se gorionik drži u automatskom režimu snage ili pak u fiksnom? Automatski bi sigurno brže zagrevao kotao ali ne znam kada je potrošnja veće u vremenu? PRetpostavljam na automatski jer će u suštini u proseku, na duže staze, voda u sistemu biti nešto toplija (brže se zagreje). Čudim se da niko nije u gorionik ugradio dnevni tajmer koji bi mogao da na zadato vreme menja temperaturu vode u sistemu i snagu rada gorionika. Cenim da to zavisi od temperature napolju a svakako da je bolje ujutru krenuti sa većom snagom kako bi se brže zagrejala kuća.

Zanima me i koji parametar određuje kada će se u automatskom režimu menjati snaga sa kojom radi? Možda D08?

Evo još jednog pitanja koje verujem i druge zanima. Kako odrediti pravu snagu modulacije? Da što duže održava zadatu temperaturu? Tek da održava vatru? Da sporo povećava temperaturu u kotlu? Nešto drugo?

Sretan Badnji dan.
Nisam mogao da merim potrošnju iz razloga što je spremnik bio pun peleta kad sam ga prvi put uključio a i sada ima oko polovine spremnika tako da preciznu potrošnju ne znam dok to ne potrošim a i napolju nije neka zima.Danas nameravam da ispraznim spremnik peleta te kad temperatura u akumulatoru padne na 40*C da uključim kotao i dodajem mu "na kašičicu"tako da ću znati precizno koliko peleta je potrebno da nadoknadi razliku od 40 do 90C pa će vas obavestim.Bio sam par dana u Srbiji a za to vreme on se uključivao kad temp.padne ispod 50 i grejao do 90C a ja i ne znam koliko puta se uključio.Juče sam nešto ugrađivao,naime,kupio sam u BG bežični termostat,njime regulišem temp.u krugu grejanja za dnevni boravak a u sobama postavio termo glave.Dakle ovako:trokraki ne propušta preko 55C u sistem jer na ovoj temp.nema potrebe za većim polazom.Onaj Conradov daljinski isprogramiran za svaki dan u nedelji i automatski održava 22,5 kao dnevnu temperaturu i 19 kao noćnu.Moji u kući sretni i radosni,to im je moj poklon za Božić,kao što vidiš sve se poremetilo,umesto da oni poklanjaju meni,ja poklanjam njima,naime,meni je sutra rođendan,punim 50.
U zdravlju sreći i veselju proslavitae praznike ja ću se javiti povremeno.

Periodično čišćenje ne utiče na iskorišćenost goriva toliko koliko vi mislite da utiče. Merenje to pokazuje.

Prema vrednostima parametara koje ste napisali, na P2 imate cca 30 kW. Računica je jednostavna: količina peleta koju transporter isporučuje u jednoj sekundi (u vašem slučaju 16,5 g) pomnoži se sa vrednošću CO(x) (za snagu P2 (x) je 4, za P3 (x) je 5), pa se to pomnoži sa taktom punjenja (60 podeljeno sa P05), pa sve to puta 60 i puta 4,7. U računanju ne zaboravite na decimale: U04 nije 160, nego 1,60, kao i što P05 nije 1200, već 12,00. O sekundama je reč. Za početak, povećajte takt sa 12 na 15 sekundi, mada ni 20 nije za izbegavanje, pa prema objašnjenju kako se izračunava snaga podesite parametre u rasponu koji vam odgovara. Po onome što grejete, mislim da najveća snaga nema potrebe da bude preko 25 kW. Naravno, brzinu/jačinu/napon ventilatora primerite boji plamena na svakoj snazi po na osob. Tada će i temperatura dima biti bolja.

Parametar d8 u meniju termostata (TP04) određuje u kom temperturnom koraku će gorionik da menja snagu. Uobičajeno je da je d8=5. Mislim da je bolje/upotrebljivije da d8 bude 10, što će reći da će gorionik početi da redukuje snagu 10 stepeni ispod zadate temperature. Budući da grejete relativno veliki prostor, bolje je da gorionik radi u automatskom režimu, naročito ako je raspon snage gorionika "pametno" odabran. Kao što rekoh, nema potrebe da najveća snaga bude preko 25 kW.

Sve jedno je kolika je vrednost P15: to je namenjeno onima koji nemaju pristup servisnom meniju da bi, u zavisnosti od peleta koji u tom trenutku koriste, eventualno povećali ili smanjili dozu, da ne mora serviser svako malo da dolazi. Budući da vi pristup servisnom meniju imate i da ste radi da po njemu "čačkate", neka korekcija doziranja (taster P-3 u korisničkom meniju) bude na "nuli" i "mirna Bosna".

Šamotne ploče odnosno cigle/opeke kupuju se, pretpostavljam u prodavnicama ili stovarištima.

PS. "Izgaranje" ili "sagorevanje", na isto mu dođe.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Evo jedan dan posle podešenog učestalijeg i produženog samočišćenja kao i podešenih parametara za jačimu ventilatora, imam još veći problem sa tim naslagama. Dimnjak je hladniji kud i kamo. Potrošnju ne mogu tačno da utvrdim ali i ona je izgleda pala ali zato rešetka posle nekoliko sati ima mnogo naslaga. Dovoljnio da ugasi gorionik zbog nesretne foto ćelije (voleo bih da je nema)

Imam utisak da je elementarni problem to što nema dovoljno vazduha na početku rešetke a gde pelet pada u gorionik. Nevidim kako drukčije objasniti ovu pojavu. Pretpostavljam da mnogo jači ventilator nego što je realno potrebno obezbedi više vazduha u ovoj zoni i onda nema naslaga.

I dalje ne mogu da verujm da sklepani gorionik ima mnogo bolji rad od ovog!? Tamo se sa istim peletima nije dešavalo da ima ovoliko naslaga.

Elem, izgleda da ću morati da nađem šamotnu opeku i napravim tunel kako bi povečao apsorpciju toplote. Takođe ću morati da razmislim o nekoj modifikaciji kako bi dopremio više vazduha na početak komore za sagorevanje.

Zanima me i koja je očekivana dnevna potrošnja peleta, očigledno ne previše dobrog (Agroradnja Niš)? Grejem od 06-22 a temperatura u prostoriji je oko 21.5-22. Pitam za ove dane kada je napolju danju 5-6 stepeni u plusu.

Inače, voljan sam da se ovim bavim a i matemtika, fizika, tehnika mi nisu strani. Dapače :) Kao što rekoh, da nisam koristio drugi gorionik, nebih znao da može mnogo bolje :)

Baš lepo: mi hoćemo da ga nema, a njega sve više! E pa ima da ga nema, samo još da dođemo do "kako".

Zvučaće ovo kao suprotno od onog što sam do sada govorio, ali nije baš: sad je na redu skraćivanje dužine periodičnog čišćenja. Zašto? Tajna je u temperaturama na kojima se drugovi topljivi silikati stvaraju. Naime, "odmeknjavaju" na 800 "i nešto" stepeni, a tope sena više od 1100, možda i 1200, sad nešto nisam siguran, a ne prebira mi se po datotekama da nađem tablicu. Uostalom, tačne vrednosti nisu toliko bitne. Važan je okvir. Dakle, pelet plamena gorećeg drveta je baš između te dve vrednosti. Onaj žuti plamen, na kome insistiram je cca 1000 stepeni, a blještavo žuti je preko 1100, što će reći taman da silikati budu na pragi tečnog stanja, kao takvi penetriraju u pepeo i eto belaja. Skraćivanjem dužine jake promaje, kada plamen ima najvišu temperaturu, smanjujemo šansu da tečni silikati ulepe pepeo oko sebe i naprave zguru. To je onako kako zamišljam da jeste i što sam u praksi proverio.

Dakle, neka ostane učestanost "samočišćenja" takva kakva jeste, ali je sad skratite. Najbrži način da se dođe do rezultata je metod "polovine": skratite na pola sadašnje vrednosti, pa ako ima pozitivnih pomaka onda još na pola... Ako procenite da je to "pola" ili pola od pola malo, onda povećate za polovinu trenutne vrednosti. I tako, pola tamo, pola 'vamo, sve dok se ne dođe na pravu vrednost. Naravno, kad kažem "pola", to ne znači baš tačno polovina, nego zaokruženo na prvu "okruglu" vrednost deljivu sa dva.

Neki proizvođači, poput Temisa, Centrometala, mislim i Elmec/Termeca sa donje strane rešetke imaju usmerivače vetra - limove dužine koliko je rešetka široka, a širine recimo 10 mm, zavarene poprečno na rešetku, jedan recimo 20 do 30 mm od početka, tamo gde pelet prvo padne, drugi na sredini. Ja sam, međutim, te usmerivače poskidao, jer sam primetio da se baš ispred njih silikati gomilaju, a odma iza njih ne. Sabirajući 1 i 1 u ovom opažanju - da se silikati gomilaju tamo gde je najveća brzina vetra, a odmah iza usmerivača ne, došao do zaključka da turbulencija vazduha koja se stvara iza prepreke podiže i rastresa pepeo i sve drugo i tako olakšava promaji sa gornje strane da ga oduva. Cenim da je rešenje prepreka na samom početku rešetke, tik ispred početaka kanala. Ovo je samo naglas razmišljane: nisam još probao, a nakanjujem se k'o gladan na klozetu već evo tri meseca, otkako je ovaj primerak termisa kod mene, da to uradim, ama nikako. Jbg, lenjost mi je dominantna osobina.

Za potrošnju je teško bilo šta reći, jer ona zavisi od mnogo toga, al' 'ajde: na "oko nule" cca 3 džaka plus/minus pola džaka.

Uvek može bolje, ama uvek može i gore.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.

Hvala na trudu i pomoći :)

Sutra nastavljam sa eksperimentima. Inače tu potrošnju od tri džka plus minus pola sam i imao sa prethodnim gorionikom. To je ono što ciljam :) i hladan dimnjak koji je bio sa istim peletima. Istim kotlom i drugim gorionikom.

Nisam baš siguran da sam razumeo ovo sa periodom samočišćenja i trajanjem. Fabrički je bilo na sat vremena i sa trajanjem od 30sec. Trenutno je na 15 minuta i sa trajanjem od 50sec. Dali sad da ostavim period na 15min, sat vremena ili koliko? Trajanje da bude, pretposatavljam manje od 30 sec. Recimo 15 za početak. Inače to "pola od pola" se u teoriji algoritama zove binarno pretraživanje. Naravno i ja ga obilato koristim :).

Što se tiče ovih pregrada, pretpostavljam da treba da bude takva da deo vazduha usmeri u prorez a deo propusti dalje? Inače danas sam primetio da je zazor na tom prvom otvoru na rešetki manji nego na ostalim. To ću sutra da povećam. Sutra ću da slikam kako sve to izgleda da nebi bilo zabune.

Sve u svemu, ako sam dobro razumeo, sa bolje podešenim doziranjem vazduha i "lepšim" izgledom i bojom plamena, verovatnoća stvaranja zgure je manja? Sad je samo pitanje kako te materije izbaciti iz komore za gorenje?

Kad se več sutra igram, molim i za savet kako da podesim snagu na modulaciji? Kako treba ona da se izabere?

Sad mi pade na pamet još jedna razlika između bivšeg i sadašnjeg gorionika. Prethodni nije imao modulaciju. Kada dostigne zadatu temperaturu, gasio se. Nije li i to u mom slučaju prednost? (manja potrošnja i manje zgure)?

Neka razmak izmeću dva čišćenja ostane na sadašnjih 15 minuta, a sa dužinom eksperimentišite. Fabrička podešavanja u ovom slučaju i nemaju mnogo značaja. Prosto, ne valjaju.

U modulaciji gorionik samo održava plamen/žar u čeka da temperatura vode u kotlu padne pa da nastavi da radi. Dakle, snaga u modulaciji teba da bude otprilike onolika kolikai je gubitak samog kotla, nešto kao rad na "leru" motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dakle da radi koliko da se ne ugasi - najmanje moguće količina goriva, najslabiji mogući vetar.

Nekd je bolja modulacija, nekad gašenje gorionika. O potrošnji govorim. Ako temperatura u kotlu padne na vrednost kada gorionik opet počne da radi unutar (recimo) 15 minuta, bolja je modulacija, ako je taj period duži, onda je bolje da se gorionik ugasi, pa kad bude trebalo, da se opet upali redovnom procedurom.

Potpis

Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.